Keramičke pločice-Zidna keramikaZidna keramika

Prilikom postavljanja zidnih pločica potrebno je voditi računa o puno toga – počev od izračunavanja potrebne količine pločica, do postavljanja pločica oko prozora i vrata .

Zidne pločice postavljajte isključivo na vertikalne površine, dok se podne mogu postavljati i na horizontalne i na vertikalne površine. Na ovaj način sprečićete pucanje keramike. I konačno… Velike, male, listele ili mozaik, glatke ili hrapave, jednobojne, šarene ili u kombinaciji s bordurom… dileme su koje se nameću kada na red dođe odabir keramičkih pločica.

Najčešće se za zidnu keramiku pravi smesa od gline ili takozvane bele paste. Takve pločice su u preseku bele ili boje cigle i dosta su mekše od podne keramike pa samim tim i jednostavnije za obradu. Pojavljuju se u raznim završnim obradama, od glatkih do reljefastih u visokom sjaju, polumat ili mat izvedbi.

Keramičke pločice-Zidna keramika

Prvo treba odrediti veličinu pločica na osnovu dimenzija kupatila za manja kupatila upotrebite pločice manjih dimenzija, za visoka kupatila pločice horizontalno postavljene. Mogu se naći i pločice nepravilnih ivica i one u rustičnom stilu. Slaganjem pločica po vertikalnim segmentima dobićete naoko izduženiji prostor. Slobodno kombinujte kontrastne boje .U sledećoj fazi izračunajte koliko pločica vam je potrebno. Na taj broj dodajte još 10% zbog uglova, preseka i prelaza, jer je u tim slučajevima neophodno seći pločice.

Ono što malo ljudi zna i koristi je da se umesto klasičnih lajsni na ivice zidova može postaviti gerovana keramika (cokla). Gerovanjem keramike se ivica pločice brusi do ugla od 45 stepeni i pod tim uglom spaja sa drugom pločicom čime se dobija isti efekat kao sa lajsnama a to je da se telo pločice ne vidi. Ipak, gerovanje je u mnogo slučajeva elegantnije rešenje jer ne unosimo novi materijal i boju u enterijer nego zadržavamo monolitni izgled celog prostora. Naravno, ne postoji univerzalno pravilo koja keramika može da se geruje a koja ne, već se to određuje od slučaja do slučaja u odnosu na vrstu keramike. Keramičke pločice-Zidna keramika. Klasične lajsne se postavljaju na spoljašnje uglove da bi se sakrilo telo pločice koje se u većini slučajeva razlikuje od površine jer bi estetski bilo ružno kada bi se to videlo.

Zidne pločice su uvek su duplo pečene i upijajuće, mekše su od podnih pločica, najčešće su glazirane, glatke, mada se proizvode i u mat varijanti. Samim tim su i klizave, pa nije pametno stavljati ih na pod, bez obzira što će vam prodavci reći da se u kupatilu mogu postaviti kao podne. Ne zaboravite da se najčešće nesreće u kući dešavaju u kupatilu. Proizvođači obično prave odgovarajuću podnu pločicu, koja se slaže uz zidne, niko vam ne brani da podne pločice stavite na zid, nešto je skuplja i voda će se teže slivati ali nije opasno po život.

U salonima možete da saznate tehničke karakteristike za svaki tip