OSB tabla

OSB uz malo mašte do savršenog prostora

OSB uz malo mašte do savršenog prostora !

Veliki broj OSB ploča u unutrašnjem prostoru može dovesti do zasićenja formaldehidom, čak i ako su ispraćene norme koje propisuje EU. Zavisno od tipa lepila koja se koriste prilikom izrade OSB ploča one mogu emitovati više ili manje formaldehida. Po nacionalnom standardu u SAD ovaj nivo ne sme biti veći od 10%.

Najveća proizvodnja OSB ploča nalazi se u SAD i Kanadi. Godine 1980. u tim zemljama proizvedeno je 700.000 kubnih metara OSB ploča. Deset godina kasnije, do 1990. godine, godišnja proizvodnja je dostigla 7 miliona kubnih metara. Da bi se 2005. godine kretala oko 22 miliona kubnih metara. Te godine su Evropa i Južna Amerika zajedno proizvele 3 miliona kubnih metara. Sa ugradnjom OSB ploča u unutrašnjem prostoru treba biti naročito obazriv jer lepak kojima su komadići drveta lepljeni i presovani u ploče sadrže formaldehid i prirodne terpene koji isparavaju. Pre ugradnje OSB ploče moraju se vetriti najmanje 48 sati.

Uticaj koji OSB ploče imaju na životnu sredinu predmet je brojnih rasprava u svetu. Metod proizvodnje dozvoljava seču i mladih i nezrelih stabala, naročito breza i topola. Međutim ovo znači i da nije potrebno uništavati stare šume već se sirovina može brže obnavljati.

Neprekidno se radi i na unapređivanju karakteristika OSB ploča. Jedno takvo istraživanje zasniva se na ispitivanju materijala FibrPly . Zapravo se govori o OSB pločama armiranim FRP-om o kom više možete pogledati na jednom od linkova ispod. Exploring FRP Reinforced OSB.

Kao i kod ugradnje podova od drugih materijala čija je osnovna sirovina drvo (brodski pod, parket, laminatni podovi, itd). Potrebno je ostaviti rastojanje od površine poda do zidova prostorije. Ovo rastojanje obezbeđuje mesto za skupljanje i širenje poda usled temperaturnih razlika i uslova vlažnosti, čime se sprečava podizanje poda.

Za ploče preporučuje se najmanje 12mm slobodnog prostora između ploča i zida (ovo rastojanje kasnije se zatvara lajsnama). OSB ploče mogu biti u ulozi potkonstrukcije preko koje će se postavljati slojevi poda. Npr. one se mogu postaviti preko tavaničnih greda i zatim na njih zvučna izolacija. Mineralna vuna, XPS – stirodur, itd, pa završni sloj poda (brodski pod, laminat, itd).

Kada preko  OSB ploča ne ide više slojeva već same treba da imaju ulogu drvenog poda. Onda bi trebalo koristiti one sa žljebom (kako ne bi u podu ostale šupljine od 3mm između ploča). Ploče se mogu dodatno (pored zakucavanja) i lepiti na drvenu potkonstrukciju poda (tavanične grede ili drvene gredice na betonskoj ploči). Treba voditi računa da spojevi dve ploče idu preko potkonstrukcije kako bi se ivice ploča mogle u nju zakucati ekserima (45-75mm). I to na svakih 15cm uz ivice ploča. Na drugim mestima ploča treba da bude ekserima pričvršćena na potkonstrukciju na svakih 30cm.

Lepljenje žljebova je neophodno kada se postavlja plutajući pod od OSB ploča – tj. kada nema pričvršćivanja ploča za potkonstrukciju nego se one postavljaju na zvuko(termo)izolacioni sloj. Tada lepak drži ploče spojenim jednu za drugu, a takođe se mora obratiti pažnja na ostavljanje rastojanja od zidova prostorije. U SAD se OSB ploče upotrebljavaju i kao donja obloga za kuće koje su drvenim stubovima odvojene od tla oko 1m. Tada je potrebno obratiti pažnju na vlagu pa birati ploče koje imaju povećanu otpornost. Obavezno je i postavljanje vazdušne membrane kako bi se sprečio prodor vetra u objekat.

Takođe, moguće je koristiti OSB ploče kao krovnu konstrukciju za ravne krovove (nagiba 2-8%), naročito pomoćnih objekata, garaža i slično. Iako je preko njih obavezno postavljanje hidroizolacije, potrebno je ostaviti otvore u ploči. Kako ne bi došlo do zadržavanja vode i oštećenja konstrukcije u slučaju propuštanja vode. Iako su OSB ploče veoma rasprostranjen materijal poslednjih decenija, naročito u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, a prisutne su i na našem tržištu već mnogo godina, ostale su nepoznanica za širi krug ljudi.

OSB ploče, kao građevinski proizvod koji se sastoji od presovanih delića drvne građe, često se poistovećuju sa tradicionalnim pločama iverice iako je reč o proizvodima veoma različitih karakteristika, pa i oblasti primene.

OSB (Orijentid strend bord) ploče sastoje se od nekoliko slojeva drvenih ljuski to jest iverja raspoređenih u određenom smeru tako da ploči daju čvrstinu i otpornost. Razlika između OSB i ploča iverice prvenstveno je u tome što se ove prve sastoje iz većih komada drveta – ljuski. Koje joj daju bolje mehaničke karakteristike nego što ih ima iverica sačinjena od sitnih opiljaka. Ljuski koje čine OSB ploču leže u više slojeva, raspoređene u različitim pravcima tako da obezbeđuju veliku mehaničku čvrstoću i otpornost.

Površina OSB ploče najčešće je neobrađena – ljuske su vidljive, dok je iverica u ponudi uglavnom sa završnom presvlakom od furnira ili sintetičkih materijala. OSB ploče se koriste u gradnji objekata, za oblaganje zidova, za unutrašnje pregrade, podove, u proizvodnji nameštaja… Tipična  struktura koristi se često i kao dekorativni element. Površina ploče se ne presvlači dodatnim oblogama niti farba pa ima prirodnu žućkastu boju drveta.

Sa ugradnjom OSB ploča u unutrašnjem prostoru treba biti naročito obazriv jer lepak kojima su komadići drveta lepljeni i presovani sadrže formaldehid i prirodne terpene koji isparavaju. Zato se pre ugradnje moraju vetriti najmanje 48 sati.